U prethodnim dnevnicima sam pisao o stvarima koje smatram pod svakodnevni zivot, ali vecinom u interakciji sa nekim, ili necim. To zaista jeste svakodnevni zivot, i autobus, i interakcija, i komsije, ali sta biva kada ostanes sam u sobi sa svoja tri pauka, kada bauljas po kraju u predvecerje, kada sedis na terasi i kucas poruku ne gledajuci u telefon. Pokusao bi da objasnim motoriku ovih radnji, i kako neke svakodnevne ucestale radnje postaju rutina o kojoj ne razmisljamo.
Dok ovo pisem, prisecam se onog sto mi se desilo pre 3 sata. Imao sam dve hiljade dinara u dzepu, rasporedio sam ih lepo 500,500,500,200,200,100. (ovo bi nazvao ekonomska rutina, kada covek tako slaze novcanice u novacnik a ne samo zguzva novcanice i sto pre ih stavi budjelar ni ne znajuci koliko ima para. Zaklopio sam novacnik i stavio ga u desni zadnji dzep. Levi je rezervisan za pasos bez kojeg ne idem u grand kazino, jer nemam stalnu karticu a nece da mi daju novu jer sam ih lomio u par navrata kada sam govorio sebi da cu prestati sa kockom. U desno prednjem su pljuge i upaljac, a u levom telefon. Takav je raspored kod mene od kada znam za sebe. Mogu sa ponosom da kazem da nikada nista izgubio u zivotu, novac, cigare, pasos ili telefon.(rutina ne gubljenja vremena pri trazenju stvari, kada se radnja cesto ponavljao kao u slucaju stavljanja stvari u dzep mora se razviti neka sistematicnost koja ce olaksati buduca stavljanja istih u iste) Krenuo sam najkracom rutom (garantujem da je najkraca) poznajuci i raspored semafora u ulici.(rutina koja se mora proveriti, sve dok ne odes iz oba pravca do jedne tacke, samo ce biti nagadjanja, primer vracanje iz grada, zakljucak da se brze stize preko Novog Beograda nego uz zemunski kej) Pristizem polako na stanicu i vidim da tu stoji stari zuti bus, sa iskrivljenom tablom u levom cosku, i odma rezonujem da je to ili 17 ili 704, priblizavam se jos blize stanici laganim kasom, i brojevi pocinju da se razbistravaju i vidim da pisu jasno tri cifre i trcim da ga stignem i uspevam. (rutina pa hajde da je nazovem autobusa, pamcenja neobicnih stvari na obicnim, kao iskrivljene table)
Tolko puta sam video sve te autobuse koji prolaze kroz kraj, znam ih u dusu, u motor, u polomljeno sediste i svaku nalepnicu zalapljenu ikada na vrata ili bilo gde. Kada su bile one predjasnje karte, imao sam u novcaniku karte koje jednom ponistim npr u novoj 84ci i onda sutradan opet udjem sa tom kartom u taj isit bas i vozim se najopustenije.
U autobusu su pijani ljudi. Naprednjaci, tako sebe oslovljavaju. Smrde, i glasno i pricaju o inspektoru zemunskog supa. Ne skidam pogleda sa njih, a kucam poruku drugaru i opisujem sta se desava, prsti lete po telefonu, ulazim u imenik i znam tacno da treba samo da kliknem jednom C, i tri puta spustim dole da bi dosao do upisa Cesko. Naravno ne gledam u telefon i kada klikcem send. (rutina koja je povezana sa vasim telom, on nesvesno radi ono sto je mozak zacrtao, bez ispitavanja odluke, nekada se moze desiti da ukucate rec koju uopste ne zelite ali samo u slucaju ako jako mislite na tu rec dok radite ovaj posao)
Ne moram da vam govorim da sam u kazinu pukao sve pare, i otisao kuci popisan. Iako pun tih losih misli u glavi, prelazim veliku ulicu na crveno, ljudi stoje, niko se ne usudjeje da me prati, ali ja znam da 15 skrece i blokira ostalim automobilima prolaz i da imam tacno toliko vremena da predjem ulicu.
Dolazim kuci, i rutina dolazi do vrhunca. Skidam patike, bez iti jednog pokreta telom, samo ih svlacim ne odvezujuci ih. (rutina povezana sa hedonizmom, vaganje isplativosti, rezonuje se da se ne cini svlacenjem patika velika steta, a usteda je nekih 15 sekundi) Dalje idu dva koraka napred, dizanje desne ruke u znak pozdrava ocu koji lezi u dnevnoj sobi(rutina koja dolazi do izrazaja samo kada je neka osoba tu, a ako nije cula moraju to da registruju vec usadjenim pokretom bacanja pogleda u odredjenom pravcu), otvaranje vrata moje sobe, i u brzom okretu zatvaranje isith. Zatim sledi udarac nogom u kuciste kome se dobija na vremenu,(opet ta hedonisticka rutina) jer se tokom paljenja kompjutera ima vremena da se skine cela ‘’fensy’’ garderoba za kazino, i oblaci ‘’gangsta’’ tunika. (monitor se jos ne pali) U kuhinju se ulazi tiho, i pali se priguseno svetlo, ne ono jako.(opet ta rutina vaganja, znaci treba mi svetlo ali necu da probudim ukucane paljenjem jaceg osvetljenja) Otvara se prvo frizider i vade se tacno 6 kocki leda, frizider je i dalje otovren a kocke se odmah stavljaju u casu, led se vraca gde mu je i mesto a frizider zatvara. Sledi otvaranje prve police gde moze biti nesto slatko, corak. Druga polica gde moze biti isto slatko, opet corak. Tek tada sledi otvaranje frizidera, uzimanje vode koja je vec ohladjena ali mora da ide preko leda, i trazenje necega za jelo. Tek tako natovaren svetlo se gasi, i krece se put sobe. Tek se sada krece paliti monitor, i krece pisanje ovog dnevnika…
U interakciji sa ljudima, stvari su malo drugacije, ali i dalje rutina tu igra veliku ulogu. Tokom obitavanja na ovoj planeti, neka pitanja dobijate cesce (kako fax, sta ima) a neka redje (sta mislite o Flamingosima). Za ova ucestalija moja teza je da ce inteligentan covek naprviti odgovor u glavi, interesantan i zanimljiv koji ce moci cesto da koristi. U praksi to izgleda ovako. Pitas zaljubljeni par na ulici sta rade, oni odgovaraju klasicno da SETAJU, uctivo pitaju tebe sta radis, a ti im odgovoris da STOJIS. Ili za fakultet vec mi je ustaljen odgovor: Cimam se oko budzeta, molim se da ostane 48 poena, itd, sto otvara proctor za dalju i dublju konverzaciju. Primetio sam da i ljudin na nizem stupnju razvijenosti, koriste takve fraze, tipa na moje: Sta ima? Oni odgovaraju sa: Svaki dan se cima! Ali u ovoj podeli moramo praviti razliku, na inteligenten rutinirane odgovor i klasicne rutinirane odgovore tipa: Sta radis? Bleja. Ti? Isto.
Glavno pitanje koje se namece, da li je rutina dobra ili losa stvar? Da li je dobra kada si sam, a losa kada je interakcija sa drugim ljudima u pitanju. Ili obrnuto. Sve u svemu to je po meni prava SSZa, i zao mi je sto sam to tek sada uvideo a trebao sam prvo a pisem o ovome. Za kraj bi rekao samo, da rutina ne treba da nas ubije nego da nam pomogne. Dobili smo puno sa njom, nemoj da uprskamo, isto kao is a planetom zemljom, negujmo je, ne silujmo je!
Dok ovo pisem, prisecam se onog sto mi se desilo pre 3 sata. Imao sam dve hiljade dinara u dzepu, rasporedio sam ih lepo 500,500,500,200,200,100. (ovo bi nazvao ekonomska rutina, kada covek tako slaze novcanice u novacnik a ne samo zguzva novcanice i sto pre ih stavi budjelar ni ne znajuci koliko ima para. Zaklopio sam novacnik i stavio ga u desni zadnji dzep. Levi je rezervisan za pasos bez kojeg ne idem u grand kazino, jer nemam stalnu karticu a nece da mi daju novu jer sam ih lomio u par navrata kada sam govorio sebi da cu prestati sa kockom. U desno prednjem su pljuge i upaljac, a u levom telefon. Takav je raspored kod mene od kada znam za sebe. Mogu sa ponosom da kazem da nikada nista izgubio u zivotu, novac, cigare, pasos ili telefon.(rutina ne gubljenja vremena pri trazenju stvari, kada se radnja cesto ponavljao kao u slucaju stavljanja stvari u dzep mora se razviti neka sistematicnost koja ce olaksati buduca stavljanja istih u iste) Krenuo sam najkracom rutom (garantujem da je najkraca) poznajuci i raspored semafora u ulici.(rutina koja se mora proveriti, sve dok ne odes iz oba pravca do jedne tacke, samo ce biti nagadjanja, primer vracanje iz grada, zakljucak da se brze stize preko Novog Beograda nego uz zemunski kej) Pristizem polako na stanicu i vidim da tu stoji stari zuti bus, sa iskrivljenom tablom u levom cosku, i odma rezonujem da je to ili 17 ili 704, priblizavam se jos blize stanici laganim kasom, i brojevi pocinju da se razbistravaju i vidim da pisu jasno tri cifre i trcim da ga stignem i uspevam. (rutina pa hajde da je nazovem autobusa, pamcenja neobicnih stvari na obicnim, kao iskrivljene table)
Tolko puta sam video sve te autobuse koji prolaze kroz kraj, znam ih u dusu, u motor, u polomljeno sediste i svaku nalepnicu zalapljenu ikada na vrata ili bilo gde. Kada su bile one predjasnje karte, imao sam u novcaniku karte koje jednom ponistim npr u novoj 84ci i onda sutradan opet udjem sa tom kartom u taj isit bas i vozim se najopustenije.
U autobusu su pijani ljudi. Naprednjaci, tako sebe oslovljavaju. Smrde, i glasno i pricaju o inspektoru zemunskog supa. Ne skidam pogleda sa njih, a kucam poruku drugaru i opisujem sta se desava, prsti lete po telefonu, ulazim u imenik i znam tacno da treba samo da kliknem jednom C, i tri puta spustim dole da bi dosao do upisa Cesko. Naravno ne gledam u telefon i kada klikcem send. (rutina koja je povezana sa vasim telom, on nesvesno radi ono sto je mozak zacrtao, bez ispitavanja odluke, nekada se moze desiti da ukucate rec koju uopste ne zelite ali samo u slucaju ako jako mislite na tu rec dok radite ovaj posao)
Ne moram da vam govorim da sam u kazinu pukao sve pare, i otisao kuci popisan. Iako pun tih losih misli u glavi, prelazim veliku ulicu na crveno, ljudi stoje, niko se ne usudjeje da me prati, ali ja znam da 15 skrece i blokira ostalim automobilima prolaz i da imam tacno toliko vremena da predjem ulicu.
Dolazim kuci, i rutina dolazi do vrhunca. Skidam patike, bez iti jednog pokreta telom, samo ih svlacim ne odvezujuci ih. (rutina povezana sa hedonizmom, vaganje isplativosti, rezonuje se da se ne cini svlacenjem patika velika steta, a usteda je nekih 15 sekundi) Dalje idu dva koraka napred, dizanje desne ruke u znak pozdrava ocu koji lezi u dnevnoj sobi(rutina koja dolazi do izrazaja samo kada je neka osoba tu, a ako nije cula moraju to da registruju vec usadjenim pokretom bacanja pogleda u odredjenom pravcu), otvaranje vrata moje sobe, i u brzom okretu zatvaranje isith. Zatim sledi udarac nogom u kuciste kome se dobija na vremenu,(opet ta hedonisticka rutina) jer se tokom paljenja kompjutera ima vremena da se skine cela ‘’fensy’’ garderoba za kazino, i oblaci ‘’gangsta’’ tunika. (monitor se jos ne pali) U kuhinju se ulazi tiho, i pali se priguseno svetlo, ne ono jako.(opet ta rutina vaganja, znaci treba mi svetlo ali necu da probudim ukucane paljenjem jaceg osvetljenja) Otvara se prvo frizider i vade se tacno 6 kocki leda, frizider je i dalje otovren a kocke se odmah stavljaju u casu, led se vraca gde mu je i mesto a frizider zatvara. Sledi otvaranje prve police gde moze biti nesto slatko, corak. Druga polica gde moze biti isto slatko, opet corak. Tek tada sledi otvaranje frizidera, uzimanje vode koja je vec ohladjena ali mora da ide preko leda, i trazenje necega za jelo. Tek tako natovaren svetlo se gasi, i krece se put sobe. Tek se sada krece paliti monitor, i krece pisanje ovog dnevnika…
U interakciji sa ljudima, stvari su malo drugacije, ali i dalje rutina tu igra veliku ulogu. Tokom obitavanja na ovoj planeti, neka pitanja dobijate cesce (kako fax, sta ima) a neka redje (sta mislite o Flamingosima). Za ova ucestalija moja teza je da ce inteligentan covek naprviti odgovor u glavi, interesantan i zanimljiv koji ce moci cesto da koristi. U praksi to izgleda ovako. Pitas zaljubljeni par na ulici sta rade, oni odgovaraju klasicno da SETAJU, uctivo pitaju tebe sta radis, a ti im odgovoris da STOJIS. Ili za fakultet vec mi je ustaljen odgovor: Cimam se oko budzeta, molim se da ostane 48 poena, itd, sto otvara proctor za dalju i dublju konverzaciju. Primetio sam da i ljudin na nizem stupnju razvijenosti, koriste takve fraze, tipa na moje: Sta ima? Oni odgovaraju sa: Svaki dan se cima! Ali u ovoj podeli moramo praviti razliku, na inteligenten rutinirane odgovor i klasicne rutinirane odgovore tipa: Sta radis? Bleja. Ti? Isto.
Glavno pitanje koje se namece, da li je rutina dobra ili losa stvar? Da li je dobra kada si sam, a losa kada je interakcija sa drugim ljudima u pitanju. Ili obrnuto. Sve u svemu to je po meni prava SSZa, i zao mi je sto sam to tek sada uvideo a trebao sam prvo a pisem o ovome. Za kraj bi rekao samo, da rutina ne treba da nas ubije nego da nam pomogne. Dobili smo puno sa njom, nemoj da uprskamo, isto kao is a planetom zemljom, negujmo je, ne silujmo je!
Нема коментара:
Постави коментар