Ovim recima je moj otac u vecini slucajeva, otpocinjao svoj monolog na slavi, pri proslavi nekog rodjendana ili tome slicnog... U to ime, tim recima i ja otvaram ovaj blog, blog o kome sam razmisljao jako dugo, da li ga otvarati i sve svoje misli baciti na njega, zureci da one stignu do vise ljudi, ne cekajuci trenutak da izadju mozda nekad u stampanom obliku.
Ipak posle pogibije lap-topa, odlucio sam da nekako povratim vecinu tekstova iz raznih inboxa i sentboxa i da konacno nadjem neko mesto gde ih mogu skladistiti. Drugi razloga je, da konacno mogu samo poslati link ljudima koji i bez ovog bloga vole moje pisanije, pa da na jednom mestu mogu imati sve u svakom trenutku za procitati.
U to ime, sad cu postaviti prvo sto mi padne pod kursor misa, a do nedelje se nadam da cu uspeti pronaci sve ikada poslato ikome, pa ce tu biti i isecci i nekih knjiga koje nisu ugledale svetlost dana, neke analize, poneka pesma mozda, i sve novo sto izadje iz mog mozga na ovu masnu tastaturu. (inace mislim da mi je jedna leptirica ziva vec upala u tastaturu, ali se izgleda predala, kada prislonim uvo tipkovnici, vise je ne cujem)
Srdacan pozdrav
Nikola Jestratijevic Lister
Ipak posle pogibije lap-topa, odlucio sam da nekako povratim vecinu tekstova iz raznih inboxa i sentboxa i da konacno nadjem neko mesto gde ih mogu skladistiti. Drugi razloga je, da konacno mogu samo poslati link ljudima koji i bez ovog bloga vole moje pisanije, pa da na jednom mestu mogu imati sve u svakom trenutku za procitati.
U to ime, sad cu postaviti prvo sto mi padne pod kursor misa, a do nedelje se nadam da cu uspeti pronaci sve ikada poslato ikome, pa ce tu biti i isecci i nekih knjiga koje nisu ugledale svetlost dana, neke analize, poneka pesma mozda, i sve novo sto izadje iz mog mozga na ovu masnu tastaturu. (inace mislim da mi je jedna leptirica ziva vec upala u tastaturu, ali se izgleda predala, kada prislonim uvo tipkovnici, vise je ne cujem)
Srdacan pozdrav
Nikola Jestratijevic Lister
Нема коментара:
Постави коментар