Prosao je i cetvrti dan agonije, i u moju kucu se ponovo vratio internet. Ako je nesto moj svakodnevni zivot onda je to on. Samo sam na ovom primeru mogao da zakljucim da se skidam polako is a te droge. Napravio sam i mali socioloski test, pravio sam se kao da ne znam sta se dogodja u kuci (da nema ne net, ni keva, ni cale, ni burazer) i ispalo je odlicno. O rezultatima nesto kasnije.
Moj prvi kontakt sa internetom je bio ne znam koje godine, ali recimo drugi razred osnovne, do tada sam vec cesto visio u prvom otvorenom LAN klubu u Zemunu, i vrlo sam ponosan na to, jer je to bilo kao da je napal bomba pala u kraj, i uvek je sa posebnim osecanjem spomenem kad neko spomene neke kasnije igraonice koej su se pojavile. Tu nije bilo internet, nego samo igrice. Bili smo navuceni kao indijanci. Bili smo redovni, nas par, znali smo vec radnike, i njihovu prijateljicu na koju sam se lozio koja je blejala tu. Jbt kako je bila drugacija od sivila tog vremena, ali iskreno ne moram da je vidim nesto, nek mi stoji takva u glavi kakvom je pamtim. Cekali smo u 7 ujutru, ispred da se otvorio da bi mogli da igramo mozda cak i Simse ponekad! Konacno, ne moras vise da cekas da te pozove ortak koji ima kompjuter nego mozes kad hoces!
Prvo sto sam ukucao na guglu da bi pretrazio nesto, svoj prvi enter koji sam lupio, je bilo moje ime i prezime. Glup klinacki trip iz ove perspektive, pa onda svojih roditelja, pa priajtelja, pa nastavnika, pa omiljenog fudbalera, itd. Internet at his best! Onakav kakav treba da bude. Nazalost odmah taj dan sam saznao da ima i druga strana medalje. Da tako zaglavljen po prvi put na internetu, sam zaboravio na vazan trening na Kalemegdanu, pa se keva bas naljutila…
Tema interneta, i ako gledamo siru sliku, uopste celog kompjutera, je jako cudna. Konacno sam docekao dan da mogu da peckam oca sto igra igrice. Da, cale redovno ulazi kod mene u sobu oko 11 ujutru da bi citao ‘’Dnevni Avaz’’ i sve pot parolom ‘’Samo spavaj!’’. Danas sam ga u ocaju video da instalira igricu neku. Trazio sam medju starim diskovima neku muziku staru za kola, neki stari rep da se tripujemo dok se vozimo, a zateko sam caleta kako ceprka po njima dok instalira neku pilotsku igricu. Covek koji do pre dve godine nije mogao da upali kompjuter. On je ovaj nestanak podneo mozda najteze. Iako je cesto putovao tokom ova 4 dana, svaki slobodan trenutak bi iskoristio da me pita sta se desava sa internetom, i sta cu poduzeti povodom njega.
Keva sa druge strane, zna da barata sa kompom, tek nekih godinu dana, i ona oseca da joj fali, ali vise je zbog burazera mladjeg zvala nekog lika komsiju da dodje i popravi. Ne gotivim ga, odlicno nisam ni bio tu, samo dosao na gotovo. Burazer je nesto zagrizeniji, po tom pitanju pa je i njemu bila frka. Pogotovo kad me je video kako na terasi sa lap topom uspevam da pustim nesto sa youtuba, dosao je kao oparen da izivid sta se desava. Ja sam za wireless izvalio tek drugog dana, ali morao sam se izvijati na otovrene delove stana, gde je hladno i neugodno, pa sam odradjivao ono sto sam morao i odma odlazio nazad u sobu. Jednom sam samo otisoa u internet caffe. Citao sam knjige, ucio za kolokvijume, vidjao se sa drustvom. Prelezao sam sve kompjuterske bolesti, ako se neko izigrao to sam bio ja. Jedan od onih koji iz trip napise pismu urednicku casopisa ‘’Gamer’’ i uspostavi odlican odnos sa njim(i dalje se secam odlicne parole koju su imali –MI BI SAMO DA SE IGRAMO--), pa onda preko kupovine i hrvatskog pandama nasem casopisu, pa do besplatne pretplate na ScreenFun zbog najbolje slike koju sam napravio u igricama. To je to. Nema vise. Imam jednu igricu na kompu, i samo 4 sajta koja okrecem, nema ih vise 50 kao nekad. Mislim da sam duzim nizom godina izvalio kako treba koristiit internet, i da mi je to velika prednost, oni koji se kasnije navuku zavrse ko moj cale.
Inace, po sto je u internom razgovoru sa jednim od asistenata spomenut forum parapshilogija, voleo bi da zakljucim da je sa tim forumom zatvoreno jedno poglavlje u internet istorji Srbije. Posle nje, nema vise jednog foruma koji je bio toliko svestran i zanimljiv. Kada se zna da tu najvise ljudi pise kao otpadnici sa b92 foruma, onda stvari postaju jasnije. Fejsbuk je sve unistio. Kolko je i doneo. Forumi su pukli, ili su na ivici egzistencije, mada sa ponosom mogu da kazem da dobar rad na forumu se itekako isplati, da na forumu moje navijacke grupe na kome sam bio admin, napravio sam forum od 300 ljudi bitnih iz cele zemlje koji su razmenjivali utiske, na kraju je i famozno primirje na njemu predlozeno. Vise nisam tu admin.
Myspace i forumi su bili najbolje doba. Fejs je otvorio sirom vrata ludilu. Svi su isti pred ‘’tajmlajnom’’ i ljudima, i svaka budala ima jednaki glas. Sve se deli u tri grupe ljudi: Oni koji su skapirali internet, oni do pola, i oni koji nisu. Vec gledamo kako se revolucije dizu preko internet, kako covek danas za dan na internetu sazna isto kolko i covek pre 200 ili 100 godina za ceo zivot! Novinarstvo je dovedeno na najnize grane ikada pojavom interneta, nema vise autorski tekstova, sve je copy-paste, pisac(ili onaj sto kopira necije redove) nema pojma o cemu se radi u tekst, truje obicne ljude informacijama koje nije proverio, o kojima nista ne zna, i stvara neko iskrivljeno javno mnjenje.
Za kraj ne znam sta reci, borimo se socilozi protiv ovoga, ne dajmo da preovladaju neki novi salonski sociolozi, iz fotelje. Kao sto sam rekao na jednom od predavanja kod asistenta Dejana citirajuci Beogradski sindikat: ‘’Aj izadji malo napolje, tamo gde je akcija, da vidis pravu stvarnost van novinski redakcija.’’ Mogao bi jos dosta pisati i razlagati ovu temu, ali mislim das am licnim primerima dobro objasnio ceo trip internet vidjen iz mojih ociju, jako inace dobra socioloska tema, gde ne znam da li ima nekih radova na tu temu, ail bi bilo odlicno kad bi neko ko bi to radio napravio paralelu sa onim autorom, sociologom, koji je pisao o televiziju i tako necemu, isto iz SSTa radjen lik.
Da li ce se zivot jednog dana meriti pre i posle youtube-a? Kako bi izgleda bleje da youtubea nema? Kako bi se povezali razni ljudi da nema fejsbuka? Koliko beba ne bi bilo rodjeno da ga nema? Da li je na snazi internet revolucija?
Moj prvi kontakt sa internetom je bio ne znam koje godine, ali recimo drugi razred osnovne, do tada sam vec cesto visio u prvom otvorenom LAN klubu u Zemunu, i vrlo sam ponosan na to, jer je to bilo kao da je napal bomba pala u kraj, i uvek je sa posebnim osecanjem spomenem kad neko spomene neke kasnije igraonice koej su se pojavile. Tu nije bilo internet, nego samo igrice. Bili smo navuceni kao indijanci. Bili smo redovni, nas par, znali smo vec radnike, i njihovu prijateljicu na koju sam se lozio koja je blejala tu. Jbt kako je bila drugacija od sivila tog vremena, ali iskreno ne moram da je vidim nesto, nek mi stoji takva u glavi kakvom je pamtim. Cekali smo u 7 ujutru, ispred da se otvorio da bi mogli da igramo mozda cak i Simse ponekad! Konacno, ne moras vise da cekas da te pozove ortak koji ima kompjuter nego mozes kad hoces!
Prvo sto sam ukucao na guglu da bi pretrazio nesto, svoj prvi enter koji sam lupio, je bilo moje ime i prezime. Glup klinacki trip iz ove perspektive, pa onda svojih roditelja, pa priajtelja, pa nastavnika, pa omiljenog fudbalera, itd. Internet at his best! Onakav kakav treba da bude. Nazalost odmah taj dan sam saznao da ima i druga strana medalje. Da tako zaglavljen po prvi put na internetu, sam zaboravio na vazan trening na Kalemegdanu, pa se keva bas naljutila…
Tema interneta, i ako gledamo siru sliku, uopste celog kompjutera, je jako cudna. Konacno sam docekao dan da mogu da peckam oca sto igra igrice. Da, cale redovno ulazi kod mene u sobu oko 11 ujutru da bi citao ‘’Dnevni Avaz’’ i sve pot parolom ‘’Samo spavaj!’’. Danas sam ga u ocaju video da instalira igricu neku. Trazio sam medju starim diskovima neku muziku staru za kola, neki stari rep da se tripujemo dok se vozimo, a zateko sam caleta kako ceprka po njima dok instalira neku pilotsku igricu. Covek koji do pre dve godine nije mogao da upali kompjuter. On je ovaj nestanak podneo mozda najteze. Iako je cesto putovao tokom ova 4 dana, svaki slobodan trenutak bi iskoristio da me pita sta se desava sa internetom, i sta cu poduzeti povodom njega.
Keva sa druge strane, zna da barata sa kompom, tek nekih godinu dana, i ona oseca da joj fali, ali vise je zbog burazera mladjeg zvala nekog lika komsiju da dodje i popravi. Ne gotivim ga, odlicno nisam ni bio tu, samo dosao na gotovo. Burazer je nesto zagrizeniji, po tom pitanju pa je i njemu bila frka. Pogotovo kad me je video kako na terasi sa lap topom uspevam da pustim nesto sa youtuba, dosao je kao oparen da izivid sta se desava. Ja sam za wireless izvalio tek drugog dana, ali morao sam se izvijati na otovrene delove stana, gde je hladno i neugodno, pa sam odradjivao ono sto sam morao i odma odlazio nazad u sobu. Jednom sam samo otisoa u internet caffe. Citao sam knjige, ucio za kolokvijume, vidjao se sa drustvom. Prelezao sam sve kompjuterske bolesti, ako se neko izigrao to sam bio ja. Jedan od onih koji iz trip napise pismu urednicku casopisa ‘’Gamer’’ i uspostavi odlican odnos sa njim(i dalje se secam odlicne parole koju su imali –MI BI SAMO DA SE IGRAMO--), pa onda preko kupovine i hrvatskog pandama nasem casopisu, pa do besplatne pretplate na ScreenFun zbog najbolje slike koju sam napravio u igricama. To je to. Nema vise. Imam jednu igricu na kompu, i samo 4 sajta koja okrecem, nema ih vise 50 kao nekad. Mislim da sam duzim nizom godina izvalio kako treba koristiit internet, i da mi je to velika prednost, oni koji se kasnije navuku zavrse ko moj cale.
Inace, po sto je u internom razgovoru sa jednim od asistenata spomenut forum parapshilogija, voleo bi da zakljucim da je sa tim forumom zatvoreno jedno poglavlje u internet istorji Srbije. Posle nje, nema vise jednog foruma koji je bio toliko svestran i zanimljiv. Kada se zna da tu najvise ljudi pise kao otpadnici sa b92 foruma, onda stvari postaju jasnije. Fejsbuk je sve unistio. Kolko je i doneo. Forumi su pukli, ili su na ivici egzistencije, mada sa ponosom mogu da kazem da dobar rad na forumu se itekako isplati, da na forumu moje navijacke grupe na kome sam bio admin, napravio sam forum od 300 ljudi bitnih iz cele zemlje koji su razmenjivali utiske, na kraju je i famozno primirje na njemu predlozeno. Vise nisam tu admin.
Myspace i forumi su bili najbolje doba. Fejs je otvorio sirom vrata ludilu. Svi su isti pred ‘’tajmlajnom’’ i ljudima, i svaka budala ima jednaki glas. Sve se deli u tri grupe ljudi: Oni koji su skapirali internet, oni do pola, i oni koji nisu. Vec gledamo kako se revolucije dizu preko internet, kako covek danas za dan na internetu sazna isto kolko i covek pre 200 ili 100 godina za ceo zivot! Novinarstvo je dovedeno na najnize grane ikada pojavom interneta, nema vise autorski tekstova, sve je copy-paste, pisac(ili onaj sto kopira necije redove) nema pojma o cemu se radi u tekst, truje obicne ljude informacijama koje nije proverio, o kojima nista ne zna, i stvara neko iskrivljeno javno mnjenje.
Za kraj ne znam sta reci, borimo se socilozi protiv ovoga, ne dajmo da preovladaju neki novi salonski sociolozi, iz fotelje. Kao sto sam rekao na jednom od predavanja kod asistenta Dejana citirajuci Beogradski sindikat: ‘’Aj izadji malo napolje, tamo gde je akcija, da vidis pravu stvarnost van novinski redakcija.’’ Mogao bi jos dosta pisati i razlagati ovu temu, ali mislim das am licnim primerima dobro objasnio ceo trip internet vidjen iz mojih ociju, jako inace dobra socioloska tema, gde ne znam da li ima nekih radova na tu temu, ail bi bilo odlicno kad bi neko ko bi to radio napravio paralelu sa onim autorom, sociologom, koji je pisao o televiziju i tako necemu, isto iz SSTa radjen lik.
Da li ce se zivot jednog dana meriti pre i posle youtube-a? Kako bi izgleda bleje da youtubea nema? Kako bi se povezali razni ljudi da nema fejsbuka? Koliko beba ne bi bilo rodjeno da ga nema? Da li je na snazi internet revolucija?
Нема коментара:
Постави коментар