Bura i nevreme su se konačno stišali. Posle mesec dana, slegla se prašina koja se podigla posle derbija u kome su se desili incidenti koji su na noge digli većinu novinara, sociologa, psihologa, kriminologa, političara, voditelja, fudbalera i ko zna koga još ne. Možda je konačno vreme da se neke stvari objasne, da se ustanovi opšti konsenzus oko pojmova kada se govori o ovoj temi, da bi se konačno suzio ovaj krug ''eksperata'' koji diskutuju o ovoj tematici. Trebaju nam ljudi i sa druge strane zida, ali oni ne voljno staju pred kamere ili novinare, i ja ih razumem.
Prvo treba napraviti konačnu definiciju pojma ''navijač''. Navijač nije ni simpatizer ni huligan, i to je greška koja se često provlači kroz medije. Kao što ni svi lekari nisu oftamolozi ili dermatolozi. Iako svi rade u istom domu zdravlja, i kao što svi ljubitelji nekog fudbalskog kluba dolaze na isti stadion i tribinu, među njima ipak neke razlike postoje. Kao i kod lekara, i kod navijača postoji i razlika u brojkama ljudi koji su navijači, simpatizerili ili huligani. Navijanje je supkultura. Što znači da okuplja ljude širkog spektra zainamanja, godina, i pola, iako u stručnoj literaturi, za navijanje se najčešće kaže da je to omladinska supkltura. Jedino što ih veže je pripadnost klubu i/ili blizina stanovanja. Ova supkultura se prostire širom sveta, i više manje na svakom meridijanu je ista. Smešno je čitati kako u Engleskoj nema incidenata, a na kraju svake sezone iskoči više od 1000 imena koja su uhapšena protekle sezone, pogledajte samo tuču između navijača Sheberya i Wallsala prehzodni vikend, ili navijača St. Ettiena i Nice prethodnog kol, putujte i do dalekog Japana ili Meksika i videćete iste stvari. Navijači nisu de facto, ljudi niskog obrazovanja, deca razvedenih roditelja, desničari, kriminalci, i šta se sve već ne spominje u čuvenim tabelama domaćih medija. Navijači su vaša deca, komšije, prijatelji, kolege, šefovi, konobari, čistači ulica. Većina tribina u Srbiji su građanske, na kojima ima Roma, Hrvata, Muslimana, levičara, desničara, hendikepiranih ljudi koji paradoksalno imaju najgori tremtan od strane organa reda i mira.
Da ironija bude veća, i novinari to počinju polako da shvataju, ali zbog senzacionalizma koji se traži u današnjim medijima, bolje im je da samo oni znaju ''tu veliku tajnu o naijačima'' i da nastaljaju da pišu svoje tekstove kao da ništa ne znaju. To medijsko nasilje, kao i svako drugo nasilje, rađa ništa drugo no nasilje. Tako da omladinci koji tek stasavaju diveći se brutalnošću, senzacionalizmom, ''navijačkim zvezdama'' kreću njihovim stopama . Tu sitžu do prvog problema na svom putu, a to je policija, koja svoju ''zero tolerance'' strategiju, najdoslednije primenjuje na primeri mlađe populacije. Oni su najjčešće izloženi psihičkom i fizičkom maltretiranju policije,starije kolege sa tribine se distaniraju od njih zbog svega toga, i puštaju ih da sami krče svoj put. Njih posle izvesnog vremena sve to umori, i prestaju da pokušavauj uopšte da udju na željeni stadion, i ostaju prepušteni sami sebi na ulici. Golim okom je primetan osip svih navijačkih grupau Srbiji, ostalasu samo tvrda jezgra, kako se ona popularno zovu. Način ophođenja novinara za sobom, ostavlja zaista loše posledice po samu supkulturu. Policija dobija legitimet da svoju samovolju i dalje samo proširuje. Oni mogu da vraćaju, vređaju, provociraju, oduzimaju, zadržavaju, usmeravaju, otežu, sve radi što veće kontrole. Sad im je još konačno počelo da se plaća i za prekovremeni rad, pa konačno imaju vremena da sve što zamisle sprovedu na navijačima. Pa sad povrh svega, ulaze sa vama i 10 policaja u autobus i prislukuju razovore 50ak navijača koji se nalatze u autobusu. Ima jedna lepa scena iz filma ''Football factory'', gde se navijači Čelzija zaustavljaju na jednoj pumpi, i 5 momaka se izdvajaju i započinju tuču sa navijačima Fulama koje su prepoznali. Posle tuče, policija privodi samo tu petoricu ljudi i odvodi ih, ostatak autobusa nastavlja put. U Srbiji bi isto ova petorica huligana bila privedena ali i prebijena. Sa razlikom što bi svi ostali bili izvučeni iz autobusa, ligitimisanje bi trajalo satima, možda bi došao i neko sa kamerom, nekim ljudima bi našli neka ranija dela i skinuli h sa autobusa, sačekali bi pojačanje, onda bi pretresliautobus, onda bi vratili ljude u autobus, onda bi se još nešto čekalo, onda bi stigla komanda da svako ko nema kartu ne može da priđe gradu X, i onda bi došlo do vraćanja tobusa ili incidenta sa policijom. Gdes bio, štas radio?
Ne mislim da kao u Engleskoj policija treba navijači u da se obaća sa gospodine, ali mislim ne mora svaki da misli da su svi navijači kriminalci i huligani. U novinama se stalno vrte imena istih ljudi koji su u vezi sa navijačkim grupama i kiminalom, a kod policije su imena ljudi koji su u vezi sa kriminalom uvek drukčija. Zar nema kriminalaca i loših ljudi medju profeosrima, lekarima, mehaničarima, da li onda celu profesiju ili supkulturu tretriramo na isti način? Kriminalce u svojim redovima, ni navijači ne vole, zbog njih često se ne provedu dobro, ali ne mogu biti taoci šake ljudi, i država ne treba da se obračuna sa navijačima generalno, nego samo sa tom omanjom grupom ljudi. To i novinarani znaju, oni znaju da su većina navijača ''normalni'' ljudi. Postao je trend među novinarskom branšom da se ''češljaju'' navijački forumi i odatle uzimaju vesti i nevezane za navijanje uopšte. Navijač napiše dobru recenziju knjige, novinar objavi kao svoju, navijač okači neki smešni klip, novine ili portali prenesu, ali i dalje im lupaju svima kolektivnu etiketu. Kao što u mentalnim ustanovama se većini ljudi pripisuje šizofrenija, i daju isti lekovi. Kako ne vide da tu ima i inteligentnijih ljudi, obrazovanijih, načitanijih ljudi od njih? Navijači žele isto što i ostali građani. (Ova ružna distinkcija je odavno prihavećena u medijima).Žele normalne plate, klime u autobusima, veću spoljašnju trogivnu, mleko bez aflatoksina. Oni žele da putuju slobodno po Srbiji prateći svoj klub, žele da posle naporne nedelje, te subote i popiju neko pivo, žele da se šale i pričaju, pruže svom timu podršku, žele normalne stadione i slobodu kretanja. Žele kriminalce i huligane iza rešetaka, žele da ne ispaštaju zbog majnine, i žele da ne budu uhapšeni samo zbog policijog bonusa ili želje države da se obračuna sa svim navijačima. Ne žele da bude lutrija ko će biti uhapšen, kao iz nekog loto bubnja da se izvlače imena (sličnu koreografiju su imali navijači Vojvodine). Žele takođe i da svaki vikend stotine stranca posećuju našu zemlju, učeći od naših navijača, spavajući u našim hostelima, jedući u napim restoranima , žele na kraju da sve ovo Presstane.
Prvo treba napraviti konačnu definiciju pojma ''navijač''. Navijač nije ni simpatizer ni huligan, i to je greška koja se često provlači kroz medije. Kao što ni svi lekari nisu oftamolozi ili dermatolozi. Iako svi rade u istom domu zdravlja, i kao što svi ljubitelji nekog fudbalskog kluba dolaze na isti stadion i tribinu, među njima ipak neke razlike postoje. Kao i kod lekara, i kod navijača postoji i razlika u brojkama ljudi koji su navijači, simpatizerili ili huligani. Navijanje je supkultura. Što znači da okuplja ljude širkog spektra zainamanja, godina, i pola, iako u stručnoj literaturi, za navijanje se najčešće kaže da je to omladinska supkltura. Jedino što ih veže je pripadnost klubu i/ili blizina stanovanja. Ova supkultura se prostire širom sveta, i više manje na svakom meridijanu je ista. Smešno je čitati kako u Engleskoj nema incidenata, a na kraju svake sezone iskoči više od 1000 imena koja su uhapšena protekle sezone, pogledajte samo tuču između navijača Sheberya i Wallsala prehzodni vikend, ili navijača St. Ettiena i Nice prethodnog kol, putujte i do dalekog Japana ili Meksika i videćete iste stvari. Navijači nisu de facto, ljudi niskog obrazovanja, deca razvedenih roditelja, desničari, kriminalci, i šta se sve već ne spominje u čuvenim tabelama domaćih medija. Navijači su vaša deca, komšije, prijatelji, kolege, šefovi, konobari, čistači ulica. Većina tribina u Srbiji su građanske, na kojima ima Roma, Hrvata, Muslimana, levičara, desničara, hendikepiranih ljudi koji paradoksalno imaju najgori tremtan od strane organa reda i mira.
Da ironija bude veća, i novinari to počinju polako da shvataju, ali zbog senzacionalizma koji se traži u današnjim medijima, bolje im je da samo oni znaju ''tu veliku tajnu o naijačima'' i da nastaljaju da pišu svoje tekstove kao da ništa ne znaju. To medijsko nasilje, kao i svako drugo nasilje, rađa ništa drugo no nasilje. Tako da omladinci koji tek stasavaju diveći se brutalnošću, senzacionalizmom, ''navijačkim zvezdama'' kreću njihovim stopama . Tu sitžu do prvog problema na svom putu, a to je policija, koja svoju ''zero tolerance'' strategiju, najdoslednije primenjuje na primeri mlađe populacije. Oni su najjčešće izloženi psihičkom i fizičkom maltretiranju policije,starije kolege sa tribine se distaniraju od njih zbog svega toga, i puštaju ih da sami krče svoj put. Njih posle izvesnog vremena sve to umori, i prestaju da pokušavauj uopšte da udju na željeni stadion, i ostaju prepušteni sami sebi na ulici. Golim okom je primetan osip svih navijačkih grupau Srbiji, ostalasu samo tvrda jezgra, kako se ona popularno zovu. Način ophođenja novinara za sobom, ostavlja zaista loše posledice po samu supkulturu. Policija dobija legitimet da svoju samovolju i dalje samo proširuje. Oni mogu da vraćaju, vređaju, provociraju, oduzimaju, zadržavaju, usmeravaju, otežu, sve radi što veće kontrole. Sad im je još konačno počelo da se plaća i za prekovremeni rad, pa konačno imaju vremena da sve što zamisle sprovedu na navijačima. Pa sad povrh svega, ulaze sa vama i 10 policaja u autobus i prislukuju razovore 50ak navijača koji se nalatze u autobusu. Ima jedna lepa scena iz filma ''Football factory'', gde se navijači Čelzija zaustavljaju na jednoj pumpi, i 5 momaka se izdvajaju i započinju tuču sa navijačima Fulama koje su prepoznali. Posle tuče, policija privodi samo tu petoricu ljudi i odvodi ih, ostatak autobusa nastavlja put. U Srbiji bi isto ova petorica huligana bila privedena ali i prebijena. Sa razlikom što bi svi ostali bili izvučeni iz autobusa, ligitimisanje bi trajalo satima, možda bi došao i neko sa kamerom, nekim ljudima bi našli neka ranija dela i skinuli h sa autobusa, sačekali bi pojačanje, onda bi pretresliautobus, onda bi vratili ljude u autobus, onda bi se još nešto čekalo, onda bi stigla komanda da svako ko nema kartu ne može da priđe gradu X, i onda bi došlo do vraćanja tobusa ili incidenta sa policijom. Gdes bio, štas radio?
Ne mislim da kao u Engleskoj policija treba navijači u da se obaća sa gospodine, ali mislim ne mora svaki da misli da su svi navijači kriminalci i huligani. U novinama se stalno vrte imena istih ljudi koji su u vezi sa navijačkim grupama i kiminalom, a kod policije su imena ljudi koji su u vezi sa kriminalom uvek drukčija. Zar nema kriminalaca i loših ljudi medju profeosrima, lekarima, mehaničarima, da li onda celu profesiju ili supkulturu tretriramo na isti način? Kriminalce u svojim redovima, ni navijači ne vole, zbog njih često se ne provedu dobro, ali ne mogu biti taoci šake ljudi, i država ne treba da se obračuna sa navijačima generalno, nego samo sa tom omanjom grupom ljudi. To i novinarani znaju, oni znaju da su većina navijača ''normalni'' ljudi. Postao je trend među novinarskom branšom da se ''češljaju'' navijački forumi i odatle uzimaju vesti i nevezane za navijanje uopšte. Navijač napiše dobru recenziju knjige, novinar objavi kao svoju, navijač okači neki smešni klip, novine ili portali prenesu, ali i dalje im lupaju svima kolektivnu etiketu. Kao što u mentalnim ustanovama se većini ljudi pripisuje šizofrenija, i daju isti lekovi. Kako ne vide da tu ima i inteligentnijih ljudi, obrazovanijih, načitanijih ljudi od njih? Navijači žele isto što i ostali građani. (Ova ružna distinkcija je odavno prihavećena u medijima).Žele normalne plate, klime u autobusima, veću spoljašnju trogivnu, mleko bez aflatoksina. Oni žele da putuju slobodno po Srbiji prateći svoj klub, žele da posle naporne nedelje, te subote i popiju neko pivo, žele da se šale i pričaju, pruže svom timu podršku, žele normalne stadione i slobodu kretanja. Žele kriminalce i huligane iza rešetaka, žele da ne ispaštaju zbog majnine, i žele da ne budu uhapšeni samo zbog policijog bonusa ili želje države da se obračuna sa svim navijačima. Ne žele da bude lutrija ko će biti uhapšen, kao iz nekog loto bubnja da se izvlače imena (sličnu koreografiju su imali navijači Vojvodine). Žele takođe i da svaki vikend stotine stranca posećuju našu zemlju, učeći od naših navijača, spavajući u našim hostelima, jedući u napim restoranima , žele na kraju da sve ovo Presstane.
Нема коментара:
Постави коментар